Kao salata, ali i dodatak supama i čorbama, rukola se koristi u brojnim svetskim kuhinjama. Pored prepoznatljivog ukusa, smatra se odličnim antioksidantom, a krase je i brojna lekovita svojstva.

Iako se u svetskoj kuhinji koristi već decenijama, rukola je poslednjih nekoliko godina postala pravi hit u domaćoj ishrani. Reč je o mediteranskoj samonikloj zeljastoj biljci iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja...

Ima blago-gorak ukus i za razliku od divlje, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima dosta ugljenih hidrata i belančevina. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiče na zdravlje i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke.

Šta leči rukola

Ova biljka ima brojna lekovita svojstva. Stručnjaci ističu da rukola čuva srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti i sadrži materije koje imaju antikancerogena svojstva. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja. Osim toga, rukola čisti krv, pospešuje lečenje bolesti jetre i smanjuje rizik od raka dojke. Bez obzira na to što ima specifičan ukus, najbolje je da se konzumira presna, u salatama, mada zadržava lekovita svojstva i pri kuvanju.

Kako da koristite rukolu u kuhinji

Rukola je na pijacama prisutna od maja do oktobra, a njena tamnozelena boja listova ukazuje na to da je sveže ubrana. Najbolje je da se iskoristi odmah posle nabavke jer stajanjem gubi hranljive sastojke, posebno vitamin C. Čuvajte je u frižideru, u hermetički zatvorenoj posudi, najduže tri dana.


Izvor: Sensa