Na prelasku godišnjih doba često se javljaju prehlada, grip, infekcije respiratornih organa, koje neretko prate i jake glavobolje. Prema klasifikaciji Međunarodnog društva za glavobolju, navodi se nekoliko vrsta migrene: obična, klasična i glavobolja tenzionog tipa. Postoje još i komplikovanije migrene, poput oftalmoplegične migrene, bazilarna migrena i slične vrste glavobolje.

Obična migrena

Karakteriše je napad glavobolje koji traje, ukoliko se ne leči, od 4 do 72 sata. Radi se o pulsirajućem bolu koji se javlja u jednoj strani glave i remeti svakodnevni život. Počinje često ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i pri kretanju.

Migrena sa aurom

Već i samo ime kaže, glavobolji prethodi tzv. aura. Aura se može očitavati kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava; zamućen vid ili čak i potpuno slepilo na jednom oku, ali mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cikcak crte. Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, te utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavice, neprijatan osećaj u grudima.

Migrenozni status

Poseban oblik migrene je migrenozni status, kada napad migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana ili s prekidima manjim od četiri sata. U toku migrenskog napada tog tipa može, doduše retko, nastati i moždani udar.

Glavobolja tenzionog tipa

Ova vrsta glavobolja nastaje zbog grčenja mišića i naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja. Može da traje od pola sata pa do nedelju dana. Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku. Bol može biti blag, ne više od obične nelagode, ali može biti i neugodan.

Izvor: Stil magazin