Naučnici s Univerziteta u Arhusu istraživali su činjenicu da Francuzi žive dugo i zdravo, iako imaju ishranu bogatu zasićenim mastima.
Ovaj fenomen, poznat kao francuski paradoks, obično se objašnjava činjenicom da Francuzi konzumiraju mnogo vina.
Međutim, analiza danskih stručnjaka objavljena u časopisu „Journal of Agricultural and Food Chemistry“ ukazuje na jednostavnije objašnjenje. Ishrana bogata fermentiranim mlečnim proizvodima poput sira doprinosi dugovečnosti i zdravlju.
Francuzi imaju manju stopu bolesti krvnih sudova i duži prosečni životni vek. Godišnje u proseku pojedu 23,9 kilograma sira po osobi.
Britanci,iako godišnje konzumiraju 11,6 kilograma sira imaju dvostruko više kardiovaskularnih bolesti i u proseku žive kraće godinu dana.
Naučnica Hane Bertram analizirala je 15 muškaraca čija je ishrana bila bogata sirom i mlekom i otkrila da imaju veći stepen maslene kiseline u organizmu, za koju je poznato da snižava holesterol i ubrzava metabolizam.
„Podaci ukazuju na vezu između sira i francuskog paradoksa“, rekla je Bertram, piše Stvar Ukusa
Iako je uzorak ispitanika bio mali, ova se studija nadovezuje na istraživanje britanskih naučnika objavljeno pre tri godine. Ustanovili su da sir pomaže u zaštiti srca i krvnih sudova i da se francuski paradoks ne može objasniti samo vinom.
Sirevi sadrže nekoliko vrsta minerala i značajne količine kalcijuma, fosfora, vitamina A i D, mlečne masti i belačevine.
Sireve možemo poslužiti za doručak, kao predjelo, dodataku uz ručak ili večeru, kao desert uz voće. Različite vrste sireva zahtevaju različite načine sečenja, na kocke, listiće , kriške. Sireve će te najlakše iseći uz pomoć specijalnih noževa.
Nož za sir je savršena pomoć u domaćinstvu i sastavni je deo svake kuhinje. Olakšava pripremu sira za posluženje. Sir je isečen na jednake kriške i spreman za posluženje.
Komentari
Komentari