Za lekovita svojstva klica različitih semenki znali su još stari Kinezi pre više hiljada godina. Svako seme je puno enzima, važnih za životne procese. Sva energija biljke usmerena je ka stvaranju semena, da bi nova biljka opet izrasla, da bi se produžila vrsta. Seme sadrži vitamine, minerale, proteine, masti i ugljene hidrate, koje drži u rezervi, čekajući pogodan trenutak da počne da raste. Kada se stvore pogodna temperatura i vlažnost, započinje taj čudesni trenutak klijanja.

Šta se dešava pri klijanju?
Sve materije koje sačinjavaju seme pri klijanju se aktiviraju i prelaze iz složenog u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine prelaze u amino-kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. Zato su klice, koje kao da su napola već svarene hranljive materije, pogodne za asimilaciju. Treba ih jesti u toku hladnih meseci i ranog proleća jer su odlična zamena za sveže povrće.

Lekovitost
Klice su izvor neophodnih minerala i vitamina, tako da mogu poslužiti u borbi protiv raznih poremećaja i bolesti. Zbog bogatstva minerala i vitamina, odličan su lek protiv kancera, oboljenja srca i krvnih sudova, dijabetesa, problema s kičmom i zglobovima, a osim toga, ublažavaju migrenu, regulišu metabolizam i telesnu težinu. Neka istraživanja pokazuju da klice imaju veliki uticaj na podmlađivanje organizma: poboljšavaju kvalitet kose i noktiju, zatežu kožu, popravljaju raspoloženje i uvećavaju fizički potencijal.

Klice u kuhinji
Klicama možete obogatiti svakodnevni jelovnik i s njima pripremiti gotovo svako jelo. Koristite ih sirove ili kuvane. S njima možete započeti dan, na primer, zdravim doručkom od klica u ovsenoj kaši i jogurtu. Klice možete da dodajete supama, sosevima, jelima od mlevenog mesa, prženim jelima gde delimično zamenjuju luk i pečurke, omletima, pri pripremi jela od povrća, salata i mlečnih proizvoda, pospite ih po sendvičima ili slanim palačinkama, umesite ih u testo za hleb...

Recept za pšenične klice
Ukoliko klice ne možete da kupite, možete da ih napravite i sami. Ako želite da napravite pšenične klice, sto grama pšenice operite u hladnoj vodi, potopite u teglu sa vodom, zatvorite čistom gazom, ostavite da odstoji 12 sati, a zatim procedite i raširite na tacni ili keramičkom tanjiru. Ostaviti oko 30 sati na sobnoj temperaturi i povremeno (dva-tri puta dnevno) poprskajte vodom da bi konstantno bile vlažne. Poslednji dan pšenicu stavite na sunce da bi klice dobile lepu zelenu boju. Kada klice izrastu 1-3 mm, operite ih vodom i ocedite, a potom se mogu jesti ili koristiti za pripremu raznih jela. Postupak je isti i za klice drugih žitarica, semenki i mahunarki, samo što proces natapanja i klijanja traje duže ili kraće.

Saveti
Pri nabavki semenki prednost dajte organskim.
Ako uzgajate klice kod kuće, obavezno ih ispirajte, jer redovnim ispiranjem uklanjate potencijalno štetne mikroorganizme.
Klice uvek čuvajte u frižideru.
Pre konzumiranja klice isperite vodom.
Optimalni uslovi za klijanje – vlaga i toplota – pogoduju i razvoju
mikroorganizama. Zbog toga sirove klice mogu biti uzročnici trovanja. Uz
sve mere opreza pri klijanju oslonite se na svoj vid, miris i ukus pri
ocenjivanju svežine klica.

Suzana Obradović

Izvor: Stil magazin