U poslednje vreme sve je popularnija paleolitska ishrana koja promoviše veći unos proteina u obliku mesa, divljači i povrća kao i zdravih masnoća. Nalik je ishrani kakvu su imali naši preci pre 10.000 godina. Međutim, naš predak je lovio, trčao, jeo meso i povrće bez hemikalija, a danas se naše okruženje uveliko promenilo. Koliko je ovakav režim ishrane dobar, pokazaće informacije "za" i "protiv". Za: Paleolitska ishrana doprinosi gubljenju suvišnih kilograma. Klinička istraživanja pokazuju da je efikasna u lečenju metaboličkog sindroma, debljine, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa. Budući da takva ishrana isključuje rafinisane namirnice i dodate šećere, može doprineti i i sprečavanju karcinoma jer se smatra da višak šećera u telu pogoduje stvaranju kancerogenih stanica. Ali nemamo dovoljno kliničkih istraživanja koja bi to potvrdila. Unos plave divlje ribe, semenki i orašastih plodova će snabdeti naše telo zdravim omega-3 esencijalnim kiselinama koje imaju protivupalno dejstvo. Protiv: Od 50-ih godina prošlog veka do danas je kreirano je 3500 hemikalija koje svakodnevno unosimo zajedno sa hranom. Neke od njih zovemo ksenoestrogenima. Reč je o hemikalijama koje imitiraju prirodne hormone i tako narušavaju hormonsku ravnotežu u telu, što može izazvati brojne bolesti. Meso proizvedeno na moderan način često sadrži antibiotike i hormone rasta koji se danas "optužuju" za porast broja karcinoma prostate, dojke i debelog creva. Jesti na takav način može biti skupo jer je organski proizvedeno meso skuplje i manje zastupljeno i zbog toga mnogima nedostupno. Iako paleolitska ishrana ima evolucijsku logiku, naše telo se ipak hiljadama godina prilagođavalo novim životnim okolnostima, a samim time i drugačijim nutrijentima. Zato može izazvati nutritivne nedostatke. Naš predak je jeo divljač, ribu ulovljenu iz nezagađenih voda, tek ubrano povrće, semenke. Iste namirnice jedemo i danas, ali kvalitet im se promenio jer su višestruko obrađene, osiromašene i pune brojih aditiva. Upravo zato paleolitska ishrana u današnje moderno vreme itekako može biti nepraktična pa ju je dugoročno teško u potpunosti primenjivati. Potencijalno opasnim smatram i dugoročan svakodnevni unos proteina životinjskog porekla koji imaju kiseli pH. Ako ne uzimamo dovoljno alkalne hrane, paleolitska ishrana može da izazove i preveliku kiselost tela, što može negativno da utiče na zdravlje unutrašnjih organa, posebno bubrega i jetre. Takođe, može izazvati manjak kalcijuma i vitamina D. Takva ishrana može dovesti i do zatvora, odnosno neefikasnog izbacivanja štetnih materija iz tela. Dr Lejla Kažinić Kreho Izvor: Sensa