Call centar
  • 0
    Korpa je prazna.

Nauka je proučavala moderne dijete – evo šta je otkrila

Nauka je proučavala moderne dijete – evo šta je otkrila

Nauka je proučavala moderne dijete – evo šta je otkrila

Nauka je proučavala moderne dijete – evo šta je otkrilaModerne dijete obično sadrže mnogo pravila kojih se treba pridržavati, a njihova popularnost kratko traje. Jednog meseca se pridržavate jednog, drugog meseca čujete da nije dobro. Zato je nauka odlučila da se umeša u priče koje kruže i otkrije šta je dobro, a šta ne.

Način ishrane je veoma bitan za očuvanje zdravlja i za produžavanje života i to je svima poznato. Ali veliki broj ljudi ne zna šta je najbolje za njih – koji način ishrane je najpogodniji.

Doktor Dejvid Ketz iz Centra za istraživanje prevencije na Jejlu, gde radi kao doktor i istraživač, nema mnogo reči hvale za more modernih dijeta. Osim što smatra da su moderne dijete veoma zbunjujuće, on naglašava i da su opasne.

Ja nisam zagovornik nijedne dijete. Meni lično nije bitno koja dijeta je najbolja. Meni je važna samo istina – kaže on.


Ketz i Stefani Meler, studnentkinja sa Jejla, objavili su studiju pod nazivom „Možemo li odrediti koja dijeta je najbolja po zdravlje?“ Oni tu porede vodeće dijete današnjice: dijetu sa malo ugljenih hidrata, niskomasnu dijetu, mediteransku dijetu, glikemijsku dijetu, vegansku dijetu i druge.

Oni su zaključili da nijedna od ovih dijeta nije „najbolja“, ali postoje određene šeme ishrane koje su se pokazale dobrim po zdravlje. Dijeta koja sadrži najmanje prerađene hrane i dosta prirodnih namirnica, uglavnom biljaka, najbolja je po zdravlje i za sprečavanje bolesti.

Ove dijete obično su sadržale ne samo voće i povrće, već i cela zrna žitarica, koštunjavo voće i semenke. Ketz i Meler nisu našli dokaze da je niskomasna ishrana bolja od ishrane sa zdravim mastima (koje su prisutne u mediteranskoj dijeti).

Mediteranska dijeta, koja se opisuje kao dijeta kojom se unosi mnogo proteona, umerena količina alkohola i mesa, mnogo antioksidanata i polifenola ima dobro dejstvo na zdravlje srca, na smanjenje rizika od raka i rizika od gojaznosti, a „potencijalno je povezana i sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti i očuvanjem kognitivne funkcije, manjim brojem zapaljenja i odbranom od astme“.

Otkriveno je i da su dijete koje su selektivne kada se radi o ugljenim hidratima bolje od onih koje nalažu manji unos ugljenih hidrata. Cele zrna žitarica smanjuju rizik od raka i dobra su za lakše održanje telesne težine.

Mnogi nutricionisti govore da ne treba da jedete iz kese, uz kutije, iz boce iz tegle ili konzerve. To je nepraktično. Moramo pažljivo sagledati sve detalje da bismo znali na čemu smo i čemu treba da težimo – kaže doktor Ketz.

On na kraju studije ističe da među dijetama nema pobednika i da treba detaljno istražiti kakva je ishrana najbolja za nas i naše zdravlje.

Komentari

0
Komentara

Pošalji komentar

Imaš na raspolaganju 1000 karaktera

Komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa.