Ljudi najčešće zavaravaju glad grickalicama, ali time samo mogu da upropaste nameru da smanje kilažu, kao i da loše utiču na krvni pritisak i nivo insulina u krvi.
Prof. dr Budimka Novaković, supspecijalista ishrane, kaže da kada se kaže grickalica, građani najčešće misle na prehrambene proizvode koji se konzumiraju uobičajeno između obroka, a nisu nam neophodne u ishrani.

Slatke gricklice su rizik za zdravlje jer imaju veliku energetsku vrednost koja potiče od znatno povećanog procentualnog sadržaja masti i dodatih šećera. Masti u slatkišima su najčešće zasićene masti i transmasne kiseline koje nisu poželjne u ishrani. Učestala konzumacija slatkih grickalica može biti rizik za povećanje telesne mase, povećanje vrednosti šećera i masnih materija u krvi koje opet mogu biti uzrok za nastajanje drugih bolesti - objašnjava Novaković.

Ona kaže da slane gricklice, takođe, imaju visoku energetsku vrednost zbog visokog procenta masti i rafinisanih ugljenih hidrata.

Masti u slanim grickalicama su najčešće zasićene masti i trans masne kiseline. Velika količina soli je obeležje slanih gricklica. Sve to je rizik za povećanje telesne mase, povećanje vrednosti masnih materija u krvi i povećanje krvnog pritiska što sve zajedno jesu potvrđeni rizici za nastajanje kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih bolesti i drugih bolesti - objašnjava Budimka Novaković.

Sve što se prži u ulju, kao čipsevi, imaju transnezasićene masne kiseline koje su opasne za krvne sudove i dugotrajnom upotrebnom mogu dovesti do bolesti - kaže Ana Ilić, nutricionistkinja.
Nepušači koji imaju potrebu za grickalicama najbolje je da uzmu orašaste plodove.
Najbolji su badem i indijski orah, kuglice od susama, kikirikija i meda - kaže Ana.

Savet
Povrće kao zamena
Ona savetuje da ljudi koji ne znaju šta će sa rukama, a navikli su na grickanje, koriste sirovo povrće.
Rotkvice, šargarepa, celer, keleraba, sirovi cvetovi karfiola, krastavac cvekla i drugo sirovo povrće jesu odlične grickalie čije obeležje jeste niska energetska vrednost, poželjan sadržaj dijetnih vlakna (dijetna vlakna su nedostatna u savremenoj ishrani), obilje vode, minerala, vitamina i fitohemiklija. Sve navedeno doprinosi unapređenju zdravlja - savetuje Novaković.

Šta bi trebalo znati
U proizvodnji većine grickalica koriste se margarin i rafinisana ulja, a jedan od nusprodukata procesa hidrogenizacije masti prilikom koga nastaje margarin jesu transmasne kiseline. To su masni molekuli koji se ne razgrađuju nego se, naprotiv, ugrađuju u ćelijske membrane ometajući time njene osnovne funkcije u prenosu hranljivih materija ili izbacivanju toksina. Takođe doprinose povećanom nivou štetnog holesterola. Istraživanja pokazuju da nivo transmasnih kiselina u ćelijskim membranama dostiže i 20 odsto, dok je prihvatljivo da ih bude jedva u tragovima ili nimalo.

Izvor: Blic Žena