Proteklih deset godina zna se da su oštećenja slobodnim radikalima nastala tokom oksidacionih procesa uključena u patologiju raznih bolesti. Smatra se da su mnoge akutne bolesti (reumatoidni artritis, pankreatitis, sepsa i sl.) kao i hronične bolesti (ateroskleroza, hipertenzija, karcinom, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, katarakta i sl.) u stvari posledica oksidativnog stresa i gubitka antioksidantnih odbrambenih mehanizama.

Izvori slobodnih radikala mogu biti endogeni i egzogeni.

Endogeni mogu nastatati tokom metabolizma kiseonika, koagulacije,hipoksije ili hiperoksije.

Egzogeni izvori slobodnih radikala mogu biti dim cigarete, lekovi, hrana, pesticidi,radioaktivno zračenje, UV-zračenje.

U prirodnom antioksidacionom mehanizmu odbrane učestvuju antioksidansi: vitamini K,A C, E i koenzim Q10.

Pojam antioksidansi u ishrani odnosi se na materije koje svakodnevno unosimo u organizam hranom i koja značajno smanjuje štetno delovanje reaktivnog kiseonika na normalne fiziološke funkcije, što je usmereno na istraživanja antioksidanasa u prevenciji i lečenju bolesti.

Gde ima najviše antioksidanasa?

Kad birate voće i povrće, uzimajte ono tamnije, obično tamnija boja znači i veću količinu antioksidanasa:

crno grožđe
crveni luk umesto belog
kupus, karfiol i brokoli
beli luk sirov i izgnječen
povrće spremljeno u mikrotalasnoj pećnici umesto kuvano u vodi ili pari
čisto hladno ceđeno maslinovo ulje
lisnato povrće tamnozelene boje
crveni grejpfrut umesto žutog
celi voćni plod umesto soka
tamnonarandžasta šargarepa, indijski krompir i bundeva
Uvedite ove namirnice u svoju ishranu i budite sigurni i zdravi!

Maja Astaloš, nutricionista
Izvor: Sensa