Često slušamo kako je holesterol loš za organizam, kupujemo ulje na čijoj etiketi je označeno da je bez holesterola, a da uopše ne znamo zbog čega treba da ga izbegavamo i šta je to holesterol uopšte.

Holesterol prirodno proizveden u telu nam treba za različite telesne funkcije

Vaše telo koristi holesterol za proizvodnju testosterona i drugih vitalnih hormona. Neverovatnim se čini, ali holesterol nam je potreban kako bismo telo održali što mlađim. Kako stari telo prirodno gubi sposobnost da proizvodi testosteron, gubi energiju, snagu, seksualnu želji i sposobnost.
Holesterol sam po sebi nije indikator srčanih bolesti.
Holesterol koji oksidira je problem. Oksidacija holesterola je specifičniji problem, koji vaš holesterol čini „bolesnim“ i počinje formirati slojeve na arterijama. Svi ste videli jabuku prerezanu na pola koja počinje da tamni – to je oksidacija. Vaše telo će kako stari oksidirati u svakom slučaju, ali možete preduzeti neke korake kojima ćete to usporiti. Kako biste sprečili oksidaciju holesterola važno je u svoju prehranu ukomponovati mnogo antioksidanta. Najmoćniji antioksidanti su koenzim Q10, vitamin E, vitamin A i vitamin C.

Postoji razlika između dobrog i lošeg holesterola

LDL- čestice sadrže holesterol koji se naziva lošim holesterolom jer te čestice prenose holesterol koji se iz njih odlaže u tkiva pa i krvotok. HDL-čestice sadrže holesterol koji se naziva dobrim holesterolom. One odnose suvišan holesterol iz tkiva gde ga ima previše i njegov viši nivo u krvi upućuje na manji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Dakle, nije količina holesterola najvažnija stvar na koju biste trebali obratiti pažnju u prehrani nego količina zasićenih masnih kiselina. Jer namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama posebno podižu nivo lošeg holesterola.
Smanjite unos klasičnih masnoća (meso, mesne prerađevine, mleko, kolači, peciva) i koristite zdrave namirnice kao što su: maslinovo ulje, masline, beli luk, đumbir, badem, lešnik, patlidžan, što znači da biste u ishrani trebali da povećatr unos svih vrsta svežeg voća i povrća.
Osim na ishranu obratite pažnju i na aktivnost, jer jedan od najboljih načina za poboljšanje stanja „dobrog“ holesterola u organizmu je vežbanje.

ŠTA KAŽU STRUČNJACI

Dr sc Đuro Macut, endokrinolog, Institut za endokrinologiju KC Srbije

Česte aritmije, srčani problemi i bolovi u grudnom košu mogu biti povod zbog kojih bi lekar pacijenta mogao poslati na proveru stanja holesterola. Drugi rizični faktor jeste loša ishrana, odnosno konzumacija hrane u kojoj ima dosta mesa i masti životinjskog porekla. Hipotireoza odnosno snižen nivo hormona štitaste žlezde može takođe biti uzrok za pojavu takozvanog lošeg holesterola. Svakako najkompleksnija pojava jeste familijarna sklonost gde članovi jedne porodice imaju naslednu predispoziciju. U takvim slučajevima je neophodna kontrola endokrinologa, korišćenje prepisane terapije i korigovanje loših navika u ishrani.

Ass dr Vera Ćelić, kardiolog u KBC „Dragiša Mišović“

Najnovija istraživanja su pokazala da ako je vrednost HDL-a, takozvanog dobrog holesterola ispod 1 ili ako je takozvani loš helesterol visok postoji veliki rizik za pojavu ateroskleroze. Prvi korak koji treba preduzeti je poboljšati ishranu odnosno uključiti dosta povrća, mleka, mlečnih proizvoda, ribu, isključiti crveno meso i masnoće i baviti se fizičkom aktivnošću. Potrebno je takođe u slučaju pojave ateroskleroze primeniti lekove CITATINE. Osobe koje su već imale infarkt ili boluju od šećerne bolesti obavezno bi trebalo da piju lekove i naravno sprovode zdrav način života.

Dr Marija Jovanović, lekar opšte prakse iz Beograda

Najčešće je pojava tog lošeg holesterola genetski određena. Da bi osoba regulisala nivo holesterola potrebno je da se bavi sportskom aktivnošću,da ako je pušač ostavi cigarete, da poveća unos ribe, morskih plodova, maslinovog ulja i voća. Odnos dobrog i lošeg holesterola zavisi i od stanja naše jetre. Ako je neko preležao žuticu ili ima lošiji rad žučne kese može da mu se rri analizi pojavi loš holesterol. Sve to dalje može da se odrazi na rad srca, izazove bolesti i infarkt.

Izvor: Stil magazin