Poznato je da što je rak napredniji, to je hemoterapija manje efikasna. Ali nova studija dokazuje upravo suprotan efekat ekstrakta semenki grožđa: što je rak napredniji, to bolje ekstrakt deluje na njegovo uništavanje. Povrh toga, studija takođe pokazuje da ekstrakt semenki grožđa cilja ćelije raka koje su postale vrlo otporne na hemioterapiju, a pritom ne uništava zdrave ćelije.

U svetlu ovog izvanrednog otkrića, evidentno je da su semenke grožđa efikasnije u lečenju raka u kasnoj fazi nego što je to slučaj s lečenjem hemioterapijom. Ne samo da je potrebno sve manje i manje ekstrakta za ubijanje ćelija raka, on je u mogućnosti da deluje na ćelije koje su postale otporne na lekove, što hemioterapiju čini beskorisnom.

Istraživački tim je vršio svoje eksperimente na linijama kolorektalnog karcinoma koje predstavljaju sve faze bolesti. Iako je obično potrebno mnogo više hemioterapija da bi se uništile ćelije raka u IV stadijumu, za razliku od II stadijuma, upravo je bilo suprotno s ekstraktom semenki grožđa. Moli Deri, doktorski kanditat iz laboratorije Univerziteta u Koloradu, otkriva:
"Potrebno je manje od polovine koncentracije ekstrakta za suzbijanje rasta ćelija i uništavanje 50% ćelija u IV stadijumu, nego što je to bilo potrebno za postizanje sličnih rezultata u II stadiju. Ćelija raka debelog creva može da ima više od 11.000 genetskih mutacija – razlike u odnosu na DNK kod zdravih ćelija. Tradicionalne hemioterapije mogu da ciljaju na određenu mutaciju, a kako rak napreduje više se mutacija događa. Ove promene mogu da dovedu do otpornosti raka na hemioterapiju. Nasuprot tome, mnoga bioaktivna jedinjenja u ekstraktu semenki grožđa su u mogućnosti da ciljaju na više mutacija. Što je više mutacija raka, to je ekstrakt efikasniji."

Studija je sprovedena u Centru za rak Univerziteta u Koloradu i objavljena je u časopisu "Cancer Letters". Istraživanje je sprovedeno na ćelijama raka debelog creva, a ne na živim bićima i to je upravo ono za čim žudi moderna medicina. Ranija istraživanja su dokumentovala da semenke grožđa uništavaju rak, a ova studija je otkrila mogući način na koji se to događa.

Naučnici misle da ekstrakt semenki grožđa uzrokuje oksidativni stres koji dovodi do programirane ćelijske smrti poznate kao apoptoza. Moli Deri navodi:

"Već neko vreme znamo da bioaktivne materije iz semenki grožđa selektivno ciljaju mnoge vrste ćelija raka. Ova studija pokazuje da mnoge mutacije, koje omogućuju da ćelije raka debelog creva metastaziraju i preživljavaju tradicionalne terapije, njih čine posebno osetljivima na tretman s ekstraktom semenki grožđa."
Studije su utvrdile da aktivni sastojak, resveratrol, koji se nalazi u semenkama i kožici grožđa, ima brojne pozitivne efekte na ljudski organizam. On takođe može:

da inhibira ćelijsku poliferaciju raka pankreasa

da deluje zaštitno protiv nekoliko vrsta virusa, iako je sredstvo kojim se to postiže nepoznato. Efikasan je kod herpes simplex 1 infekcije, Varicelle zoster, humanog citomegalovirusa, Epstein-Barr virusa, enterovirusa tipa 71 (može da uzrokuje paralizu, uključujući i srce)

da zaustavlja rast raka debelog creva

da leči uporne gljivične infekcije

da štiti od Alchajmerove bolesti

da ima zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem

Ranije istraživanje takođe potvrđuje moć semenki grožđa. Istraživači sa Univerziteta u Kentakiju sproveli su istraživanje svojstva ekstrakta semenki grožđa. Otkrili su da on aktivira smrt 76% ćelija leukemije u roku od 24 sata, a koje su izložene ekstraktu u laboratorijskom eksperimentu.
Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu Američkog udruženja za istraživanje raka, pokazalo je da ekstrakt semenki grožđa izaziva uništenje ćelija leukemije "uključivanjem" proteina poznat kao JNK koji reguliše uništavanje ćelija raka.

Pogrešno je shvatanje da su tretmani moderne medicine jači i bolji. Svi možemo da napravimo naš sopstveni izbor po pitanju zdravlja. Iako je za mnoge biljke dokazano da su lekovite i efikasne za lečenje brojnih bolesti i stanja, medicinski svet i u ovom slučaju čeka proizvod napravljen od semenki grožđa koji će zbog prerade i ekstrahovanja da izgubi svoja svojstva interakcije s drugim sastojcima, a upravo je ta interakcija sastojaka presudna jer međusobno deluju na pojačavanju korisnih svojstava i na poništavanju loših svojstava pojedinih sastojaka. Zato je uvek dobro, ukoliko je to moguće, da koristite celu biljku ili neki njen deo, a studije koje dokazuju efikasnost nekog sastojka nam služe za to da se potvrdi lekovitost prirode koja se pobrinula da sve oko nas ima neku svrhu.


Izvor: Stil magazin