ALARM: Svako peto dete nam je gojazno. Roditelji, evo šta nam je činiti

Svako peto dete nam je gojaznoIstraživanja pokazuju da svako peto dete ili oko 20 odsto najmlađih u Srbiji ima višak kilograma. To što posebno brine je da se broj gojaznih skoro udvostručio od 2006. do 2013. godine (Prema istraživanju „Batuta“, sa 2,6 na 4,9 odsto gojaznih), dok se broj umereno gojaznih povećao sa 8,9 na 10,1 odsto. Broj dece sa prekomernom telesnom masom bukvalno poprima razmere epidemije na svetskom nivou, koju prati i pojava sve prisutnijih hroničnih nezaraznih bolesti savremene civilizacije, kao što su povišen krvni pritisak, kardiovaskularne smetnje i dijabet tipa 2. Te bolesti javljaju se sve češće i kod dece uzrasta već od treće do pete godine života - upozorava šef Odeljenja za fizičko vaspitanje i rekreaciju Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije mr Aco Gajević. Gojaznost kod najmlađih rezultat je urbanog načina života, što podrazumeva smanjeno kretanje, uz neadekvatan način ishrane. Svi ti faktori zajedno prave problem koji se zove hipokinezija i koji predstavlja opasnost „broj jedan“ za čitavu populaciju u budućnosti. Savet je da se roditelji obrate lekarima pedijatrima ili sportskim pedagozima, koji će da utvrde indeks telesne mase deteta prema uzrastu i odrede stepen uhranjenosti - objašnjava Gajević. Sagovornik dodaje da u dečjem uzrastu ne treba pričati o dijetama, već samo brzu hranu i slatkiše pretočiti u neku drugu, zdraviju hranu i sve to „začiniti“ pojačanom fizičkom aktivnošću. U najvećem broju slučajeva fizička aktivnost dece je vezana za časove fizičkog vaspitanja i to je jedina forma vežbanja. To nije dovoljno. Naša preporuka je „pet plus“, što znači najmanje pet dana nedeljno po minimum 30 minuta aktivnosti. Ne moraju roditelji decu obavezno da daju na neki sport, dovoljno je i pola sata trčanja u parku, raznih igara s loptom, aktivnosti na igralištima sa spravama, u trim parkovima - navodi Gajević. Već od treće godine života, može da se priča o rekreaciji, ali roditelji to često brkaju sa usmeravanjem na sport i već od četvrte godine traže odgovor na pitanje - za koji sport je njihovo dete. Nije potrebno razmišljati o tome koji sport je važan za vaše dete od treće godine, već je bitna fizička aktivnost. Čak do desete godine ne bi trebalo da postoji neka specijalizacija, već bi to trebalo da budu elementarne igre i bazični sportovi kao što su atletika, gimnastika i plivanje, ali pod tim ne podrazumevamo rigorozni sportski trenažni proces - precizira Gajević. TREBALO BI DA ZNAMO... Višak kilograma povećava rizik za šećernu bolest, povišen krvni pritisak, srčana oboljenja... Hronične nezarazne bolesti javljaju se kod dece uzrasta od tri do pet godina Svako peto dete u Srbiji ima prekomernu telesnu masu Uzrok epidemije gojaznosti su neadekvatna ishrana i premalo fizičke aktivnosti 4,9 odsto dece u Srbiji je gojazno, a 10,1 odsto umereno gojazno Bar pola sata dnevno, bar pet puta nedeljno, potrebno je fizičke aktivnosti za decu SPORT ULAZI U ŠKOLE Ministarstva omladine i sporta i prosvete vraćaju sport u škole kroz besplatan program „Sport u škole“, u okviru koga je do sada u 88 škola u Srbiji uvedena besplatna fizička vannastavna aktivnost. Taj program bazira se na elementarnim igrama i na poligonima, gde je podjednako zastupljen razvoj bazičnih motoričkih sposobnosti. Važno je da se deca okrenu fizičkim aktivnostima kroz igru, ali roditelji treba da znaju da to nije dovoljno da „popravi“ to što sedenje dece ispred kompjutera i televizora „pokvari“ - apeluje Gajević. Izvor: Blic Žena


Svi komentari (0)

Bez komentara