Više ne iznenađuje podatak da je danas gojaznost problem mnoge dece. Mališani dosta vremena provode sedeći ispred televizora i kompjutera, manje se kreću, jedu i hranu sa više masti i šećera, slatkiše, piju sokove, velike porcije... Evo načina da to promenite... Ne nagrađujte vaše dete hranom Tako često podmićujemo našu decu hranom i nudimo im specijalne poslastice, ako nešto urade kako bismo mi to želeli. Umesto nagrade omiljenim dezertom, nagradite decu nečim što nije hrana. Budite svojoj deci uzor Ako hoćete da vaša deca jedu zdravo, i sami morate zdravo da se hranite. Ako hoćete da vaša deca vežbaju redovno, uvrstite vežbanje u svoj raspored. Podstaknite ih na fizičku aktivnost Bilo da idete u porodičnu šetnju ili pratite vašu decu na fudbal, pronađite fizičku aktivnost u kojoj vaše dete uživa i potrudite se da je redovno praktikuje. Naučite ga kako da jede Naučite dete da postoji hrana koja može stalno da se jede, ona koju možemo jesti ponekad i ona koju konzumiramo samo u specijalnim prilikama. Hrana koju stalno mogu da jedu su voće i povrće, hrana koju ponekad mogu da jedu mogu da budu meso i sir, a specijalna hrana neka budu kolači, slatkiši i torta. Ne mora da pojede sve iz tanjira Jedan način da pomognete vašoj deci da izgrade zdrav odnos prema hrani jeste da jedu onoliko koliko su gladni. Kao i odrasli ljudi, i deca su ponekad gladnija, a ponekad manje gladna, i osećaju sopstvene granice. Ne forsirajte ih da jedu ako vidite da nisu gladni. Ograničite vreme ispred monitora Što više vremena vaše dete provodi sedeći, manje vremena mu ostaje za fizičku aktivnost. Ograničite vreme provedeno pred TV-om i ohrabrite aktivnu igru. Izbegavajte brzu hranu Neka se brza hrana jede u posebnim prilikama. Iako je fast fud prigodan, ipak razmotrite i druge opcije. Kada znate da ćete provesti mnogo vremena napolju, pripremite zdrave sendviče i grickalice, kako biste izbegli posetu najbližem fast fudu kad vaša deca ogladne. Izvor: alo.rs Foto: Shutterstock
25.02.2015. 11:02:59
Istraživanja pokazuju da svako peto dete ili oko 20 odsto najmlađih u Srbiji ima višak kilograma. To što posebno brine je da se broj gojaznih skoro udvostručio od 2006. do 2013. godine (Prema istraživanju „Batuta“, sa 2,6 na 4,9 odsto gojaznih), dok se broj umereno gojaznih povećao sa 8,9 na 10,1 odsto. Broj dece sa prekomernom telesnom masom bukvalno poprima razmere epidemije na svetskom nivou, koju prati i pojava sve prisutnijih hroničnih nezaraznih bolesti savremene civilizacije, kao što su povišen krvni pritisak, kardiovaskularne smetnje i dijabet tipa 2. Te bolesti javljaju se sve češće i kod dece uzrasta već od treće do pete godine života - upozorava šef Odeljenja za fizičko vaspitanje i rekreaciju Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije mr Aco Gajević. Gojaznost kod najmlađih rezultat je urbanog načina života, što podrazumeva smanjeno kretanje, uz neadekvatan način ishrane. Svi ti faktori zajedno prave problem koji se zove hipokinezija i koji predstavlja opasnost „broj jedan“ za čitavu populaciju u budućnosti. Savet je da se roditelji obrate lekarima pedijatrima ili sportskim pedagozima, koji će da utvrde indeks telesne mase deteta prema uzrastu i odrede stepen uhranjenosti - objašnjava Gajević. Sagovornik dodaje da u dečjem uzrastu ne treba pričati o dijetama, već samo brzu hranu i slatkiše pretočiti u neku drugu, zdraviju hranu i sve to „začiniti“ pojačanom fizičkom aktivnošću. U najvećem broju slučajeva fizička aktivnost dece je vezana za časove fizičkog vaspitanja i to je jedina forma vežbanja. To nije dovoljno. Naša preporuka je „pet plus“, što znači najmanje pet dana nedeljno po minimum 30 minuta aktivnosti. Ne moraju roditelji decu obavezno da daju na neki sport, dovoljno je i pola sata trčanja u parku, raznih igara s loptom, aktivnosti na igralištima sa spravama, u trim parkovima - navodi Gajević. Već od treće godine života, može da se priča o rekreaciji, ali roditelji to često brkaju sa usmeravanjem na sport i već od četvrte godine traže odgovor na pitanje - za koji sport je njihovo dete. Nije potrebno razmišljati o tome koji sport je važan za vaše dete od treće godine, već je bitna fizička aktivnost. Čak do desete godine ne bi trebalo da postoji neka specijalizacija, već bi to trebalo da budu elementarne igre i bazični sportovi kao što su atletika, gimnastika i plivanje, ali pod tim ne podrazumevamo rigorozni sportski trenažni proces - precizira Gajević. TREBALO BI DA ZNAMO... Višak kilograma povećava rizik za šećernu bolest, povišen krvni pritisak, srčana oboljenja... Hronične nezarazne bolesti javljaju se kod dece uzrasta od tri do pet godina Svako peto dete u Srbiji ima prekomernu telesnu masu Uzrok epidemije gojaznosti su neadekvatna ishrana i premalo fizičke aktivnosti 4,9 odsto dece u Srbiji je gojazno, a 10,1 odsto umereno gojazno Bar pola sata dnevno, bar pet puta nedeljno, potrebno je fizičke aktivnosti za decu SPORT ULAZI U ŠKOLE Ministarstva omladine i sporta i prosvete vraćaju sport u škole kroz besplatan program „Sport u škole“, u okviru koga je do sada u 88 škola u Srbiji uvedena besplatna fizička vannastavna aktivnost. Taj program bazira se na elementarnim igrama i na poligonima, gde je podjednako zastupljen razvoj bazičnih motoričkih sposobnosti. Važno je da se deca okrenu fizičkim aktivnostima kroz igru, ali roditelji treba da znaju da to nije dovoljno da „popravi“ to što sedenje dece ispred kompjutera i televizora „pokvari“ - apeluje Gajević. Izvor: Blic Žena
10.12.2014. 11:19:01
Jedna četvrtina školske dece ima probleme sa vidom, a većina njih nije imala pregled očiju do polaska u školu. Da stvar bude složenija, dete koje ima probleme sa vidom ne može biti svesno toga. Ono će se truditi da vidi ono što ga zanima, ali već u predškolskoj nastavi to će se odraziti na rezultate. Da ne bi ste lupali glavu oko toga u čemu je problem, evo nekoliko znakova koji govore da su detetu potrebne naočare. Čkiljenje – Svi znamo da je ovo klasičan znak lošeg vida, ali dete može početi da čkilji postepeno, tako da se roditelji naviknu i ne primete da je to preraslo u upadljivo. Zbog toga ovu pojavu treba uvek imati na umu. Često treptanje – Simptom koji je takođe lako uočiti. Čkiljenje i često treptanje obično ukazuju na to da dete ne uspeva dobro da fokusira objekte, a razlog tome mogu biti kratkovidost i dalekovidost. Naginjanje glave – Roditelji mogu misliti da dete baš slatko izgleda kad naginje glavu dok gleda svoj omiljeni crtać, međutim ovo može biti znak da dete nesvesno pokušava da se prilagodi gledanjem pod uglom, kako bi izoštrilo sliku, što se često dešava ako na jedno oko vidi lošije nego na drugo. Očigledan simptom je i ako dete zatvara ili pokriva jedno oko dok gleda nešto. Trljanje očiju – Da li vaše dete postaje pospano kada čita nešto? Naravno, ne treba uzimati u obzir čitanje pred spavanje, kada se detetu zaista spava. Glavobolje – Ako se vaše dete predveče žali na glavobolju to može biti znak da su mu oči umorne. Naočare će u tom slučaju rešiti i problem sa vidom i sa glavoboljom. Teškoće u čitanju – Ako vaše dete čita lošije od svojih vršnjaka, uzrok tome može biti i loš vid a ne samo čitalačka veština. U tom slučaju dete često izgubi dokle je stiglo sa čitanjem, preskače reči ili redove, koristi prst da prati reči i brka slova koja su sličnog oblika. Izbegavanje čitanja – Dete, koje se napreže da bi videlo reči koje treba da pročita, vrlo brzo će zbog neprijatnosti razviti averziju prema čitanju. Zato ne treba uzimati zdravo za gotovo detetovu tvrdnju da ne voli da čita, već teba proveriti da ovakav stav nije uzrokovan lošim vidom. Zaključak je da ako posumnjate da vaše dete ima probleme sa vidom, obavezno ga odvedite na lekarski pregled očiju pre nego što se to odrazi na njegove sposobnosti. Pregled očiju bi trebalo raditi jednom godišnje ili bar jednom u 2 godine. Izvor: B92 Foto: stuartmiles/freedigitalphotos.net
01.12.2014. 11:19:43
Svako dugotrajno i prekomerno žvakanje može da izazove probleme u viličnom zglobu i pojačano lučenje želudačne kiseline. Petnaest minuta je maksimalno preporučljivo da deca žvaću žvaku. Za to vreme luči se pljuvačka koja čisti ostatke hrane između zuba, pa samim tim ima i antikariogeni efekat. Izvor: Stil magazin
20.11.2014. 12:14:42
Sledeći saveti će vam pomoći da se kod vašeg deteta prevenira gojaznost i smanji telesna težina: 1. Smanjite količinu kalorija koju vaše dete unosi putem napitaka. Naime, veliki broj dece pije mnogo sokova i gaziranih napitaka svakog dana. Smanjenje te količine na 150 do 250 mililitara soka (i to 100 odsto prirodnog soka) dnevno za dete do šest godina, i 250 do 300 mililitara za dete preko tog uzrasta – pomaže da se stopira dobijanje u telesnoj težini. 2. Zamenite masnu, visokokaloričnu hranu kao što su kolači, zdravijom alternativom – svežim voćem. 3. Umesto prženja, hranu pecite. Odlične recepte za pečeno povrće pogledajte ovde. 4. Ograničite količinu butera i margarina. 5. Izbegavajte „grickalice”. 6. Ako dete voli da jede u restoranu brze hrane – smanjite učestalost odlazaka. 7. Gazirana pića koja sadrže visok nivo šećera i kalorija, zamenite razblaženim svežim voćnim sokovima. 8. Ograničite kupovinu gotove hrane i masnih poslastica. Ako takve hrane nema u kući, detetu će biti lakše da joj se odupre. 9. Da biste udovoljili detetovoj želji za slatkišima, ponudite mu konzervisano ili suvo voće, voćni jogurt. 10. Ne dozvolite detetu da preteruje sa koštunjavim voćem ili semenkama - zbog velike kalorijske vrednosti i sadržaja masti. 11. Uvedite u ishranu obrano mleko, ali ne pre treće godine. 12. Ograničite količinu masnih sireva, kajmaka, putera i pavlake. 13. Nemojte nuditi detetu više od pet jaja nedeljno. 14. Servirajte obroke uvek u isto vreme. 15. Vodite dnevnik u kome će pisati sve što mališan jede u toku dana. Tako ćete znati koji su osnovni sastojci upotrebljeni u ishrani, pa ćete lakše da ih kontrolišete. 16. Dete treba da, po mogućstvu, jede sa porodicom, jer će tako da izbegne stalno grickanje i užine tokom celog dana. 17. Jesti polako je stari, ali efikasan trik. Ako naučite dete da duže žvaće, brže će da se zasiti, pa je manja mogućnost da se prejede. 18. Nemojte da koristite hranu kao nagradu. 19. Smanjite količinu mleka kod mlađe dece. Iako je uzimanje mleka važno, naročito zbog toga što je dobar izvor kalcijuma, suviše velika količina će dovesti do gojaznosti. Gojaznost uglavnom počinje u ranom detinjstvu, a prepoznatljiv scenario je da su deca pila suviše mleka. 20. Bebi nemojte uvoditi čvrstu hranu pre četvrtog meseca. 21. Uvedite zdrave užine. 22. Ne servirajte velike porcije. 23. Izbacite televizor iz dečje sobe. 24. Ne terajte decu da isprazne tanjir. Važan način da ih naučite da zdravo jedu jeste da prestanu kada su sita. 25. Podržite svakodnevnu fizičku aktivnost – bilo da je to zajednička šetnja, vožnja bicikla, ili učešće u organizovanim aktivnostima. 26. Pošto deca rastu i neophodno im je obilje hranljivih sastojaka, ne smeju da budu na restriktivnoj dijeti bez medicinskog nadzora, i to ne pre četvrte godine. Prim. dr sci. med. Jasminka Komnenović, specijalista pedijatrije i specijalista ishrane Izvor: Lisa
28.03.2014. 11:45:02
